Ostati svoj

   Verujem da je na ovu temu napisano veći broj članaka,no ja htedoh da vam kažem iz ličnog iskustva kako možete pokušati da iskoristite svoje prisustvo na društvenim mrežama (Twitter,Facebook,LinkedIn)  u potrazi za poslom.

Da krenem redom:

Twitter - verujem da većina vas zna šta je i kako funkcioniše, u slučaju da još niste aktivni korisnik evo korisnog linka za vas, pisao je Istok Pavlović ,veoma jednostavno samo probajte, u početku se možda baš nećete snaći odmah ali vremenom postane sastavni deo dana.

 Nego,kako može pomoći?

Prvo,tamo možete pronaći dosta ljudi koji postuju oglase samo treba obratiti pažnju na #posao hastag,te na taj način možete dobiti informacije u realnom vremenu,a ne za 5 dana kada izađe u nekim dnevnim novinama ili slično....

Drugo, ako želite da se bavite na primer marketingom,prodajom,PR, programer ste ili već nešto slično na Twitteru možete pronaći interesante ljude iz vaše oblasti te početi da ih pratite i naučiti dosta toga iz njihovih tekstova na blogu,linkova koje oni preporučuju itd.

Treće, znam dosta ljudi koji Twitter samo posmatraju,bukvalno posmatraju. Ovaj tip "korisnika" voli da gleda šta se tamo dešava,ko šta postuje,interesantni su im određeni ljudi,na ovaj način kažu "žele da budu u toku sa dešavanjima" ali nikada nisu tvitnuli ništa,ama baš ni jednom. E sad,poenta Twittera je da budete vidljivi pogotovo ako na taj način želite da vas neko primeti i možda eventualno preporuči nekom za određeni posao. Što prosto znači TVITAJ!

U početku verovatno će vam biti malo čudno dok se ne naviknete da treba sve da sabijete u 140 karaktera ali ubrzo će postati verujem jedan od vaših omiljenih načina iskazivanja onoga što imate da kažete!

 E sad,ono o čemu morate da vodite računa je da ako želite da koristite nalog samo u određene svrhe onda nemojte da tvitate svašta.

Na primer,moj nalog  je privatnog karaktera.Osim što pratim oglase ja njega koristim i da iskažem emocije,pronađem savet,istažim mogućnosti za neku dobru knjigu ili literaturu,tražim preporuke ili slično, a ponekad jednostavno komuniciram sa ljudima eto tako jer želim.

Poenta: Twitter može biti korisno oruđe u traženju posla ako znate pravilno da ga koristite. 

Facebook verujem da većina vas koji ovo čitate imate otvoren profil na Facebooku,kao i da većina vas je nekad, negde već pročitala tekst o tome na koji način koristit profil kvalitetno.Ja bih vam samo napomenula par stvari:

- nemojte postovati ono što će za 5 minuta,sat vremena ili deset dana delovati smešno ili glupo;

- kad postujete ako niste zaposleni ili niste u nekom privatnom biznisu vodite računa o tome da jednog dana će neki poslodavac možda doći u situaciju da pregleda vaš profil pa će ona slika iz kafane gde ste mrtvi odvaljeni od života sa polu zakopčanim pantalonama značajno da ugrozi vaše izglede za zapošljavanje, a bogme i vašu reputaciju u firmi jednog dana ako postanete neki od šefova;

- ako ste tužni,usamljeni,ceo svet vam se raspada idite u kafanu, na živu muziku, pozovite prijatelje pa njima kukajte (zato i služe ) nemojte to objaviti da vidi svih vaših 1670 "prijatelja" na FB, možete doći u situaciju da vas neko lepo unsubscribe a možda inače imate nešto lepo i pametno da kažete nego vam se omaknu i ovi patetični statusi malo češće;

- ako igrate igrice napravite sebi listu,grupu ljudi koji takođe igraju igrice i nemojte smarati ostale ljude.Ja ih igram i razumem vas u potpunosti, ali oni koji ne igraju nema potrebe da vas brišu iz prijatelja ili blokiraju jer ste ih smorili. Oni koji ne igraju : BLOKIRAJTE! 

Facebook se sve češće i češće menja pa vodite računa da pratite promene,štitie svoji privatnost i ne pravite gluposti

Facebook to vam je samo jedan jako dobar adresar sa slikama i podacima o ljudima,privatnim podacima. Kada ga shvatite na pravi način može vam doneti mnogo toga lepog, a ako ga ne shvatite može vam doneti i po koju nevolju.

LinkedIn ovo je mreža koja se kod nas u Srbiji najmanje koristi. Odgovor na pitanje zašto po meni leži u sledećem: ovo je profesionalna mreža.

Ne mislim da imamo malo profesionalaca već naprotiv,ali profil na Linkedinu treba da vam bude profesionalan. 

Ovo je jedan,po meni,odličan profil,a kada vidite čime se Jasmina Krstic - Latinovic bavi shvatićete koliko to znači njenom poslu.

Na sličnu temu je pisala i Sandra Zmua čije inače mišljenje veoma poštujem,te i vama preporučujem.

Takođe evo i par tekstova koji govore o sličnim temama:

Kako zapošljavati preko LinkedIna i Facebooka? 

Kako LinkedIn pomaže u Biznisu? (za one koji žele da se samozaposle) 

i malo šale za kraj Kako izgleda idealan profil radnika?

Verujem da ću još pisati o zapošljavanju,pa eto onda do čitanja.

       Ovih dana se nalazim u nekom prostoru između odbrane master rada i traženja posla,a naravno kao i svaki sudent u Srbiji radim sve što se raditi može i zahvaljujući svemu ovome dolazim u situaciju da posle posla od 7 do 14 h odlazim na razgovor za neki drugi posao u 15 h.

    Ne bih želela da imenujem kompaniju u koju sam išla da "tražim" posao,reći ću samo da je veoma poznata,sa veoma lepom zgradom u centru našeg grada i naravno da više nije u vlasništvu našeg naroda,već je privatizacijom otišla u ruke inostranih investitora,što podrazumeva razgovor na engleskom jeziku.

    Ono što je takođe veoma bitno napomenuti je da je taj dan napolju bilo oko 37 stepeni i da je gorelo sve bukvalno. Ja posle onog mog osmočasovnog posla krećem peške (velika greška) do mesta gde ću obaviti razgovor.Obukla sam se pristojno što po meni podrazumeva košulju i pantalone,zatvorene cipele,urednu kosu i diskretnu šminku (šminka -opet greška - otopila sam se do cilja).Moram samo da napomenem da sam na ovaj razgovor otišla po preporuci (ne vezi) i da nemam pojma sa kim tačno treba da razgovaram (opet greška) jer mi niko nije rekao,a ja ludača nisam ni pitala.

  Kao što ste do sada primetili napravih ja već u startu grešaka dosta.

  Došla sam na vreme i pre vremena. Udjoh unutra da ne umrem na suncu i da sačekam gospodina koji je sa mnom trebao da prisustvuje razgovoru za posao,on bi trebao da bude moj nadredjeni,čije ime znam a prezime sam zaboravila (opet greška) jer svaki put kada me pozove predstavi se imenom,bez prezimena,a ja imam jako lošu memoriju po pitanju imena i prezimena,lik uvek zapamtim a ime nikad (na ovom ću poraditi to je sigurno). Dodje gospodin i krenusmo u kancelariju gde treba da sačekamo izvesnog gospodina br. 2 koji će biti presudan za ovaj intervju. Gospodin broj 2 je u gužvi i kasni,prodje 3... 3 i 15,ništa... 3 i 30 ništa... 3 i 40 eto njega,izvinuo se što kasni,ma opušteno ja samo imam zakazano kod zubara u 17 h a malo sam se i ulepila pa bih ono bar da operem zube pre zubara.

  Krenusmo svi zajdeno ka kancelariji gde će se obaviti ispitivanje (tako sam se osećala) kad ono tamo prava aristokratska kancelarija (nas na faksu učili da tako izgledaju kancelarije kad kompanija uđe u aristokratsku fazu životnog ciklusa. Tepisi vuneni Dijana Stara Pazova,nije reklama,samo pretpostavka,lakirani sto od punog drveta jedno 5 metara dug,fotelje haos ludilo.

Ja sedoh na prvu stolicu do vrata,nas tako učili da je po bontonu osim u slučaju ako ti ne ponude drugo mesto,kad dolaziš negde prvi put sedneš najbliže vratima (ako niste znali) ja lepo sela uspravno,on (gospodin 2. se zavalio). Krenu tu ispitivanje svojim uobičajenim tokom sa standardnim pitanjem "Kažite nam nešto o sebi" o naravno nije bio problem,mogu ja o sebi da pričaaaaaam i pričaaaaam,al ne volim,no dobro. E sad tu do izražaja dolazi još jedna u nizu grešaka nisam ponela svoj CV na engleskom,odnosno nisam ponela nikakav CV.Ne zato što ja ne znam da treba da ponesem nego zato što sam dan ranije kada su me pozvali da mi saopšte da će razgovor biti "Sutra u 3" pitala da li ja treba da se pripremim na bilo koji način i kakav će to razgovor biti moj budući nadređeni je rekao "Ma kakvi,to je opušten razgovor,samo da te upozna,čista formalnost" Ok,mene su učili da verujem ljudima dok se suprotno ne dokaže,te ja tako poverovah (opet greška). Verujte mi uvek,ali UVEK sa sobom nosite svoj CV. Što bi rekle ove iz Top Modela bez buka,štikli i veša neutralne boje nikud,e to vam je to!

 Ajd,sad šta da se radi,pričam ja tu ko navijena,sve do momenta dok gospodinu 2 nije palo na pamet da mi da kejs. Ili što bi mi rekli zadatak,kuku lele! Pa gde zadatak,pa ja nisam u stanju dva i dva da saberem posle osmočasovnog brbljanja i 30 minutnog hoda po vrelini.

Period izmedju postavljanja zadataka i mog kapiranja šta treba stvarno da uradim je poootraaaajaaaao,ali stvarno. Meni se čini da je trajao 2 i po sata. Joj glavo plava,pa obruka se na sva usta. Fora je u tome što sam i sama bila u prilici da budem na intervjuima za posao sa poslodavčeve strane i znam kako to loše izgleda kad se pogubite na najjdenostavnijem mogućem zadatku,odnosno ne da je fora u tome nego mi je to još donelo dodatnu nervozu.

Dođoh ja do željenog rešenja,ali o tada gospodin 2 je već maltene ležao u onoj fotelji,došlo mi da mu kažem "Ako ste umorni možemo mi i sutra nastaviti" . Aman ljudi možda sam ja blesava,ali nije to profesionalno,pokazao mi šta misli o meni i o tom razgovoru za posao,samo što nije zaspao. Međutim,ne lezi vraže,skrenušmo mi na drugu temu kad gospođici meni iz usta,ja stvarno ne znam kako,izlete ime mog budućeg nadređenog,bez prezimena.Uffffff! JOooj! Obrukah se totalno! Pogleda me gospodin 2 kao da sam poubijala sve žive u zgradi.E pa draga moja,mislim se lepo si se se sredila. Brzinom svetlosti ja tu nastavih njemu da objašnjavam zašto sam idealan kandidat za poziciju (mada realno u očima mu vidim da džabe pričam) kad postavi on meni jedino pitanje na koje sam odgovorila bez razmišljanja ko iz topa,jer na žalost ne znam da lažem. "Na osnovu ovog intervjua da li bi ste vi sebe zaposlili?" pita, ja "NE!". Mislim da se malko nasmejao ili mi se bar učinilo. Što? E pa zato što ne bih,ali stvarno ne bih.

Prema tome da vam dam par saveta,ovako iz prve ruke :

1. Nikad,nikud ali NIKAD bez CVija.

2. Kad krenete na razgovor uskladite osim garderobe i mozak sa sobom.

3. Viziti karte uvek pri ruci (vaše naravno)

4. Nikada umorni na razgovor,čak i kada mislite da nije težak/bitan i sl.

5. Uvek ali obavezno uvek se pripremite za razgovor,pogotovo ako idete preko nekoga,da ne      obrukate sebe i njega

6. Ako imate insajderske informacije iz neke kompanije ne obraćajte baš previše pažnje na          njih,možda potiču od glasina.Oslonite se na ono što nađete na netu,to je mnogo bolje.

Da vam kažem,kada sam izašla napolje bila sam jako besna i umorna.45 minuta razgovora još na jeziku koji vam nije maternji. Dduše otišlasam pravac kod zubara pa su me anestezirali te mi bilo svejedno što u međuvremenu nisam stigla da se situširam i što sam ispala nedaj bože nikom budala. 

Kad već imate priliku,učite na mojim greškama i sretno! :)  

         Samo da vam svima javim od sada sve tekstove vezane za prodaju o kojoj toliko želim da pišem možete čitati na mom blogu

           http://djurovski.com/

Unapred moram da se izvinem zato što nema puno tekstova (ima samo jedan) ali u fazi sam pripreme još par i nadam se da ću u međuvremenu uspeti i da savladam wordpress (nije teško ali zahteva vreme kog je sve manje ),te da će blog iz dana u dan postati sve zanimljiviji i korisniji!

Hvala svima koji su me pokrenuli da konačno uradim ovu stvar! 

   Ovih dana na različitim televizijama prikazane su ankete građana svih uzrasta i doba u kojima su odgovarali na pitanje "Šta za vas predstavlja 1.Maj?".To i mene navede da razmislim.

Šta za mene predstavlja1.Maj?

Znam teoretski šta je i šta obeležava,slavi se kao praznik rada bla bla bla...Teoriju svi znamo.Nego za mene lično šta predstavlja.Kad sam bila mlađa predstavljao je dan kada se celo društvo okupi,roštilja,druži u prirodi.Mesto na kom će se slaviti tražilo se danima unapred i rezervisalo,kako nemam pojma ali znam da se rezervisalo.

Danas kada bih trebala da budem zaposleni drug član ove naše otkačene države ovaj dan bih trebala da slavim sa još više entuzijazma!Ne lezi vraže al nije tako! Eto na primer,uopšte mu se nisam obradovala,ali ni malo.Nisam zaposlena pa nemam za šta ni da slavim praznik rada.Vreme je bilo više zimsko ili jesenje nego proletnje.Još jedan razlog da mu se neradujem.U lučaju da sam na primer želela da ga provedem negde napolju odmah sam odustala od ideje.

Tako sam 1.Maj provela razmišljajući da li ga i dalje treba slaviti ovde u Srbiji? I to slaviti ga 3 dana!Zašto se slavi 3 dana? Pa većina zaposlenih nije ni za Uskrs ili Božić imala toliko slobodnih dana!

Da ne govorim o tome da nema više onog slavnog 3x8,nema više 8 sati za odmor,privatan život ili bilo šta drugo što se ne odnosi na posao.Nema više 8 sati za posao,danas onaj koji ima sreću da radi radi bre 100 sati dnevno samo da zadrži taj posao!I šta će,ja ih uopšte ne osuđujem!Neka rade ljudi kad mogu da rade,šta više zavidim im.

A mi slavimo,sve se samo roštilji prikazuju po snimcima na TVu.Pa još kad sam videla naslov "Prijatelji skupili pare da bi gozba bila bogatija" ih bre... Pa to se oduvek tako radilo,nego sad svi hoće da nam pokažu ili da smo složniji nego pre u ovoj nemaštini ili hoće da nas ponize onako do kraja pa da kažu eto jadu,bedo i sirotinjo nemate ni za 1.Maj!

U svakom slučaju u mom razmišljanju proš`o 1.Maj.

A i ja samo našla o nekim teškim temama da pišem.

Obećavam neću više... a ni manje! 

     Ovih danaslušam mnogo o sivoj ekonomiji,u novinama pišu,na televiziji pričaju. Sve priče počinju sa "U Srbiji ima toliko i toliko prodavaca na crno,siva ekonomija i dalje cveta ..." i slično.

Osećam moralnu potrebu i veliki bes ( ne tugu,ne razočarenje već baš baš bes) iz kojih proističe ovaj tekst.

Kažu prodavci ne plaćaju porez,ok.Hajde da krenemo iz početka.

Da li znate da postoji 2 miliona ljudi koji rade na pijacama u Srbiji.Neka mi neko kaže da li za te ljude postoji šansa da se zaposle na nekom drugom radnom mestu? Ne znam da li ste obratili pažnju na strukturu ljudi koji prodaju na tezgama,da li ste obratili pažnju na to koliko godina imaju.

Ja jesam i to zato što iz prve ruke znam kako to izgleda i ko su ti ljudi.U velikom broju slučajeva to su ljudi koji imaju preko 40 godina,to su ljudi koji imaju završene srednje škole,to su ljudi koji su došli iz nekih svojih rodnih krajeva (izbegli) i snalazili su se kako su znali i umeli.

Da li poznajete nekoga ko radi na pijaci,sigurno imate neku babu,strinu,tetku,ujnu.Pitajte je. 

Da li su oni krivi što ne mogu da nađu posao na nekom boljem mestu? Ne verujem.

Kada vi kao kupac gledate oni sa pravne strane gledano stvarno ne plaćaju porez,ali samo porez na ono što prodaju.

Hajde da pogledamo drugu stranu tog posla.

Prvo,plaćaju porez na robu koju kupe. Uzmimo za primer  da prodaju veš proizveden u Arilju i čarape proizvedene u Beogradu, majice i dečije dukseve proizvedene u Pančevu.

Plaćaju porez onom od kog su kupili iz Arilja,Beograda,Pančeva.Plaćaju porez jer kupuju robu od njega.

Drugo, plaćaju zakupninu tezgi na kojima stoje.To u većini slučajeva plaćaju nekoj vrsti Javnog komunalnog servisa odnosno kompanije (Tržnica Novi Sad ili nešto slično).Samim tim što i robu nabavljaju od nekoga ko u 90% slučajeva radi na buvljaku oni plaćaju i njegovu tezgu (kroz cenu nabavne robe).

Treće, ne plaćaju radni staž.Pa ne bih rekla.Plaćaju sigurno bar jednom čoveku u slučaju da rade svaki dan na pijaci i svako sebi ako je vlasnik tezge,što znači plaćaju,na ovaj ili onaj način.

Ovo sve do sada navedeno je važilo samo za one koji rade u gradovima i koji rade na pijaci svaki dan.

Hajde da pogledamo šta je sa onima koji rade po selima.

Ne znam da li ste upoznati sa činjenicom da na selima postoje pijačni dani,obično jedan dan,eventualno dva.Pijaca traje oko 3 sata.Većina ljudi ide na različite pijace koje su mu blizu pa se dešava da je svaki dan u drugom mestu.Uzmimo da menja 4 mesta u toku jedne nedelje.To znači da plaća četiri zakupnine tezge,četiri pijačarine u različitim mesnim zajednicama,da troši mnogo više goriva (benzina,nafte,plina) a trošeći sve to plaća neki porez.

Da ne pričam o tome da radi na otvorenom,u većini slučajeva bez krova nad glavom i da je na pijaci i kad je minus 15 i plus 40,da pada kiša veoma često na njega,sneg,led,pa sunce.Da duva vetar,evo kao što danas duva u olujnim udarima,a oni znaju da ako ne budu stojali na tom vetru nemaju čak ni čemu da se nadaju.

Mislite li da je ta osoba zaradila milione na pijaci i obogatila se od toga?

Ja ne!

Mislite li da ti ljudi vole da rade to što rade? Ja ne! Nemaju drugog izbora,to im je sredstvo da plate struju,telefon,porez,komunalije,možda čak i kiriju,da pošalju svoju decu u školu i da ta njihova deca jednog dana ne moraju da rade to isto što i oni.

Šta mislite kako se osećaju kada shvate da i ako su školovali svoju decu,ona se vraćaju na istu tu tezgu?

Verovatno veoma razočarano,u sistem,u život,u državu u kojoj žive,u pravdu i zakone.

Jeste,deo su sive ekonomije pravno gledano,samo što mislim da je njihova ekonomija više crna nego siva.

To je samo moje mišljenje.... Zakoni kažu drugačije,zakoni u zemlji koja je bila i ostaje tlo na kom vlada haos i ludilo bezakonja.  

Ovim putem vam se obraćamo sa saopštenjem vezanim za Izgradnju rampe za osobe sa invaliditetom,stare i majke sa bebama koje koriste kolica,koja je na NAŠU inicijativu napravljena na ulasku u zgradu "Pošte" u Titelu u Zmaj Jovinoj ulici.
U utorak 22.03.2011. smo održali predavanje u saradnji sa Centrom Živeti uspravno,ovim putem je u naše ruke došlo izdanje koje se naziva "Mreža gradova u opština za sve".U ovom izdanju se kod Titela navodi sledeće :
"Do sadašnje aktivnosti na povećanju pristupačnosti (indirektne i direktne) u Opštini Titel odnosile su se na :
.....
- Postavljanje kose rampe na ulazu u zgradu Pošte u Titelu
- Uključivanje lokalnih udruženja osoba sa invaliditetom u proces izrade strategije razvoja opštine Titel....."

Ovim putem želimo da se obratimo svima i da demantujemo navedeno.
Razlozi za to su sledeći :

1. Pokretanje kampanje oko pravljenja rampe na ulasku u Poštu u Titelu je pokrenulo naše udruženje a ne Opština Titel,kako stoji u navedenom.Predsednik našeg udruženja je pokrenuo ovu kampanju u direktnom kontaktu sa Direktoromradne jedinice poštanskog saobraćaja Novi Sad gospodinom Jokanić Draganom na adresi Narodnog Heroja 2.
Gospodin Dragan nam je izašao u susret i uspeli smo da realizujemo projekat.Troškovii izrade rampe je snosila Pošta,idejni projekat i sve ostale radove je uradila Pošta Novi Sad,predsednik udruženja je poslao zahtev za izradu rampe i bio prisutan prilikom izrade rampe. 

2.Druga rampa koja je uradjena prilikom ove naše akcije je rampa u Policijskoj stanici na službenom ulazu koji je urađen o trošku MUPa,na zahtev našeg predsednika,dogovor o ovom projektu je postignut u razgovoru sa Šipka Mirolsavom tadašnjim komandirom Policijske Stanice.

3. Saradnja odnosno uključivanje lokalnih udruženja osoba sa invaliditetom u proces izrade strategije opštine Titel nije postojala.S obzirom da je u periodu kada se navodi da je razvijana data strategija na teritoriji opštine Titel nije postojalo ni jedno drugo udruženje osim našeg.
Mi smo u nekoliko navrata pokušavali da stupimo u kontakt sa predstvanicima Opštine Titel,međutim sve je ostalo na tome da nije došlo do bilo kakvih povratnih informacija od strane predstavnika Opštine.Ne želimo da se lažno koriste podaci vezani za naše udruženje te se ovim putem obraćamo svim građanima da bi smo navode u napred pomenutom štampanom materijalu demantovali.
Ovim putem zahtevamo od predstavnika Opštine Titel da nam se javno izvinu i promene izjavu koja stoji u štampanom materijalu Centra Živeti Uspravno.

Takođe stojimo na raspolaganju svima koji žele da saznaju više informacija iz prve ruke o napred navedenom događaju.

Zahvaljujemo se svima na razumevanju  

   Danas mi je više stvari bilo na umu da napišem,inspiracije ne manjka ali mislim da ova tema ima prioritet.

   Da počnem od početka ili od kraja... Ovako,kao što su mnogi od vas upoznati donešen je Zakon po kom bi svako preduzeće na određen broj zaposlenih trebalo da zapošljava određen broj osoba sa invaliditetom. Odnos 50 na prema ,odnosno od 20 do 49 zaposlenih 1 osoba sa invaliditetom, od 50 do 100 zaposlenih 2 i tako dalje...

Zakon postoji,onaj ko ga ne poštuje plaća penale državi i to iskreno rečeno nije u pitanju mala svota novca.

Zakon je tu i treba ga sprovesti u delo.Tu su i mere koje se sprovode ako se zakon krši. 

Sve je tu i sve deluje idealno.

 E sad, radeći sa ljudima koji jesu oni na koje se ovaj Zakon odnosi i koje bi trebao da zaštiti i da im pomogne dolazim do neke mnogo drugačije slike,do slike realnosti.

Da ne bih odlazila u širinu probaću da po tačkama navedem razloge zašto je realnost drugačija.

1. Ne želimo da zaposlimo osobu sa invaliditetom radije ćemo da plaćamo penale.

Razlozi za ovakve izjave mogu biti raznoliki počevši od toga što je poslodavac u obavezi da zaposlenoj OSI (osobi sa invaliditetom) omogući pristup ranom mestu što vrlo često podrazumeva menjanje prostorija,WCa i slično,izgradnju rampe na ulasku itd, do onog po meni,veoma sebičnog i žalosnog objašnjenja,ne želimo da nam smeta neko ko je u kolicima (a verujte ima ovoga veoma mnogo).

2. Zvanično ćemo zaposliti OSI ali neka radi kod kuće (ili neka sedi kući i ništa ne radi).

Ovo je ono što onaj životni,društveni deo ljudskog bića pogađa u srž.Stav poput ovog dovodi do toga da se OSI oseća još beskorisnije i isključenije iz društvenih tokova i gubi i ono malo volje za normalnim životom koju ima.

3. Nema obučenih kadrova OSI na Nacionalnoj službi za zapošljavanje (naravno kadar koji odgovara poslodavcu)

Ovo je najjednostavniji način da se nekog otarasite,bilo da je OSI ili ne.Ovo je delimično istina koja je prouzrokovana prethodnim godinama nemara za sve one koji su na bilo koji način hendikepirani.Nisu postojale škole prilagođene,nisu postojali fakulteti,kursevi,zanati.Rešenje za ovo postoji i stvari se polako menjaju no doćićemo i na tu temu nekad.

4. OSI nisu zainteresovane za posao.

E vidite,ovde postoje dve strane medalje.

Naravno da nisu zainteresovane jer nisu u mogućnosti da "skoknu po burek",nisu u mogućnosti da budu "ukras" (ovde mislim na lepojke sa dugim nogama do vrata čije je to zanimanje),nisu u mogućnosti da bez nečije pomoći skoknu do pošte,banke i slično.

Međutim jesu u mogućnosti mnogo toga drugog : da daju veoma dobre ideje,da koordiniraju izradom nečega,da budu sjajni daktilografi,prevodioci,učitelji,programeri i mnogo toga još.

Druga strana medalje je sledeća: osobe sa invaliditetom su osobe koje manje više žive i kreću se u ustaljenim krugovima ljudi,oni su (većino) navikli da žive od onoga što dobijaju od države kao neku vrstu nadoknade za njihov invaliditet ( mada,po meni to nema cenu),oni su navikli da dobiju sigurnu svotu novca svakog meseca u vidu tuđe nege i pomoći ili penzije (ko je imao i malo staža) itd.Uzimajući u obzir u kakvom društvu i državi živimo da li možete da objasnite nekom da je za njega dobro da sada pauzira tu neku penziju i počne da radi tamo gde će ga i dalje svi gledati kao osmo svetsko čudo, da je za njega to dobro jer će mu(joj) uvećati penziju koju je do sada dobijao(la) .

Probajte to da uradite za nekoga koga poznajete a da je OSI,probajte samo da mu obajsnite da postoje programi prekvalifikacije i obuke,edukacije i da on ili ona mogu da rade.

Neka svako od nas to uradi za jednu osobu sa invaliditetom.Samo za jednu.

Razloga za lošu realizaciju Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom ima još mnogo.

Što bi rekla Sandra Zmua , ja sam samo zagrebala po površini,a vi pa.... Mislite o tome. 

         Prvi je Januar,odluke je trebalo doneti još pre Novogodišnje večeri,ali ja nisam htela da mislim o tome šta me čeka,već da se prepustim i uživam u odmoru ....

 Sada je počela ova 2011.godina za koju kažu da će biti jedna od najtežih u prethonih ne znam ni ja koliko... Ja neću da bude tako i neću da dozvolim da bude tako...Biće onako kako budem želela ja to pouzdano znam.Nema šanse da progutam te fore kao biće kako biti mora i slično.Držim se toga da sami utičemo na svoj život,pa samim tim evo i mojih odluka za ovu godinu:

      - Želim da budem bolji čovek,bolja sestra,kćerka,prijateljica...

      - Želim da imam više posla nego u prethodnoj godini,te ću se truditi da tako i bude,

      - Biću opuštenija,komunikativnija,vrednija,tačnija i preciznija,

      - Biću mudrija,pametnija,tolerantnija,promišljenija.

      - Biću veselija,

      - Lakše ću određivati svoje ciljeve i bolje ću se fokusirati na njih,

      - Biću manje plašljiva,manje zavidna,manje lenja,manje ljubomorna,

      - Suočavaću se sa problemima brže i lakše i spremnije,

      - DIPLOMIRAĆU

      - Biću jasnija u svojim zahtevima i bolja u ispunjavanju istih.

  Imam ja još odluka ali bojim se ako ih sve napišem neću uspeti da ih ispunim,ako i od ovih ispunim 50 % u potpunosti biću prezadovoljna.

 Nadam se da i vi imate svoje odluke i da neće potrajati do 6.Januara 

 U svakom slučaju,izveštavaću vas kako napredujem!

 Vama svima želim da budete srećniji  i zadovoljniji nego prethodne,da se radujete sitnicama i svakog dana bar po 10 minuta uživate u stvarima koje vas ispunjavaju .

  SREĆNA VAM NOVA 2011.