Ostati svoj

     Ovih danaslušam mnogo o sivoj ekonomiji,u novinama pišu,na televiziji pričaju. Sve priče počinju sa "U Srbiji ima toliko i toliko prodavaca na crno,siva ekonomija i dalje cveta ..." i slično.

Osećam moralnu potrebu i veliki bes ( ne tugu,ne razočarenje već baš baš bes) iz kojih proističe ovaj tekst.

Kažu prodavci ne plaćaju porez,ok.Hajde da krenemo iz početka.

Da li znate da postoji 2 miliona ljudi koji rade na pijacama u Srbiji.Neka mi neko kaže da li za te ljude postoji šansa da se zaposle na nekom drugom radnom mestu? Ne znam da li ste obratili pažnju na strukturu ljudi koji prodaju na tezgama,da li ste obratili pažnju na to koliko godina imaju.

Ja jesam i to zato što iz prve ruke znam kako to izgleda i ko su ti ljudi.U velikom broju slučajeva to su ljudi koji imaju preko 40 godina,to su ljudi koji imaju završene srednje škole,to su ljudi koji su došli iz nekih svojih rodnih krajeva (izbegli) i snalazili su se kako su znali i umeli.

Da li poznajete nekoga ko radi na pijaci,sigurno imate neku babu,strinu,tetku,ujnu.Pitajte je. 

Da li su oni krivi što ne mogu da nađu posao na nekom boljem mestu? Ne verujem.

Kada vi kao kupac gledate oni sa pravne strane gledano stvarno ne plaćaju porez,ali samo porez na ono što prodaju.

Hajde da pogledamo drugu stranu tog posla.

Prvo,plaćaju porez na robu koju kupe. Uzmimo za primer  da prodaju veš proizveden u Arilju i čarape proizvedene u Beogradu, majice i dečije dukseve proizvedene u Pančevu.

Plaćaju porez onom od kog su kupili iz Arilja,Beograda,Pančeva.Plaćaju porez jer kupuju robu od njega.

Drugo, plaćaju zakupninu tezgi na kojima stoje.To u većini slučajeva plaćaju nekoj vrsti Javnog komunalnog servisa odnosno kompanije (Tržnica Novi Sad ili nešto slično).Samim tim što i robu nabavljaju od nekoga ko u 90% slučajeva radi na buvljaku oni plaćaju i njegovu tezgu (kroz cenu nabavne robe).

Treće, ne plaćaju radni staž.Pa ne bih rekla.Plaćaju sigurno bar jednom čoveku u slučaju da rade svaki dan na pijaci i svako sebi ako je vlasnik tezge,što znači plaćaju,na ovaj ili onaj način.

Ovo sve do sada navedeno je važilo samo za one koji rade u gradovima i koji rade na pijaci svaki dan.

Hajde da pogledamo šta je sa onima koji rade po selima.

Ne znam da li ste upoznati sa činjenicom da na selima postoje pijačni dani,obično jedan dan,eventualno dva.Pijaca traje oko 3 sata.Većina ljudi ide na različite pijace koje su mu blizu pa se dešava da je svaki dan u drugom mestu.Uzmimo da menja 4 mesta u toku jedne nedelje.To znači da plaća četiri zakupnine tezge,četiri pijačarine u različitim mesnim zajednicama,da troši mnogo više goriva (benzina,nafte,plina) a trošeći sve to plaća neki porez.

Da ne pričam o tome da radi na otvorenom,u većini slučajeva bez krova nad glavom i da je na pijaci i kad je minus 15 i plus 40,da pada kiša veoma često na njega,sneg,led,pa sunce.Da duva vetar,evo kao što danas duva u olujnim udarima,a oni znaju da ako ne budu stojali na tom vetru nemaju čak ni čemu da se nadaju.

Mislite li da je ta osoba zaradila milione na pijaci i obogatila se od toga?

Ja ne!

Mislite li da ti ljudi vole da rade to što rade? Ja ne! Nemaju drugog izbora,to im je sredstvo da plate struju,telefon,porez,komunalije,možda čak i kiriju,da pošalju svoju decu u školu i da ta njihova deca jednog dana ne moraju da rade to isto što i oni.

Šta mislite kako se osećaju kada shvate da i ako su školovali svoju decu,ona se vraćaju na istu tu tezgu?

Verovatno veoma razočarano,u sistem,u život,u državu u kojoj žive,u pravdu i zakone.

Jeste,deo su sive ekonomije pravno gledano,samo što mislim da je njihova ekonomija više crna nego siva.

To je samo moje mišljenje.... Zakoni kažu drugačije,zakoni u zemlji koja je bila i ostaje tlo na kom vlada haos i ludilo bezakonja.