Ostati svoj

    Ovo je post za moju majku,za jednu divnu ženu,za borca.

 

 Želim da joj se javno zahvalim za sve sto je ikada uradila za mene i nasu porodicu.Danas joj je rođendan, pedesetpeti po redu, a i dalje se raduje životu,ljudima i sitnicama kao da ima 15.

  

 Volela bih da njena snaga pređe na mene,volela bih da je to što će da mi ostavi u nasledstvo.

 Ne poznajem nikoga osim nje ko se i dalje iskreno od srca i kao malo dete raduje sitnicama,kao što se raduje ona.Ne poznajem osobu od pedeset i pet godina osim nje  koja skakuće od sreće kada za rođendan dobije čokoladu i jednostavan poklon.Ne poznajem nikoga ko toliko nesebično daje i ko ne očekuje ništa za uzvrat,osim nje.

Ne poznajem nikoga osim nje  ko je u stanju da sve oprosti i zaboravi,ali iskreno bez trunke pretvaranja i zlobe.

 Ne zato što je moja majka,već zato što je takav čovek,zato što je bila uz mene uvek i što je znala i pre mene šta mi godi i šta mi treba,i to ne samo pre mene već pre svih nas.

 Zato što je znala da nas usmeri,zato što je znala da od nas napravi ljude i zato što je znala da nas oblikuje da verujemo u prave vrednosti i dobrotu čoveka,zato je volim još više.

 Zato što je svesna svojih i mojih mana i zato što zna kako da na kraj izađe sa tim,zato što uvek ima strpljenja,zato je volim još više.

 A nije da nije propatila i mučila se u životu.Osetila je na svojim leđima svakakve muke.

Uvek se žrtvovala i uvek je bila ne samo vrat porodice već veoma često i glava i vrat i celo telo.

 Stvarno je najbolja i to ne zato što je moja.

 

 Mama želim da još bar 55 rođendana proslaviš sa mnom.Volim te puno.