Ostati svoj

 

            Danas sam baš u fazonu pisanja na slobodnu temu... Može mi se ovo je moje parče neta,može mi se jer ja pišem a nek čita ko hoće!Ko neće baš i ne mora,nek preskoči.

  Mislim da sam pozitivan čovek,a kao takva trudim se da podelim svoju pozitivnost sa drugima.U svakoj nevolji i lošem dešavanju trudim se da izvučem nešto pozitivno,trudim se da naučim lekciju.Nekad mi se desi da skliznem,da krenem pogrešnim putem i šta se dešava tada? Pitam ja vas sve koji ćete čitati ovo što žvrljam.

  Odgovor je sledeći,da se ne mučite previše,jer bi mogli realno da razmišljate par sati i više dana...Dešava se da nema tih pozitivnih misli i energije koje ja upućujem drugima da se vrate.Pitam se gde su nestali?Pitam se da li drugi primaju to što ja šaljem?Pitam se ko će mene da pridrži po ovom vremenu da ne skliznem duboko?

  Mislila sam da sam našla jaku mušku ruku voljnu da me pridrži.Nisam ja neka njanjava žena koja se stalno nešto kmezi i izvoljeva.Nisam i nikada neću biti.Možda je to moja greška.Možda treba da postanem.

  Mislila sam da napokon mogu da se opustim i uživam u tome da budem zaljubljena i sretna.Mislila sam da je svestan šta ima pored sebe.

  E pa,da vam kažem loše sam mislila.

  Nema ga.Prvi problem,prva svađa,prva moja nesigurnosta od njega samo ostade po koja poruka u telefonu.

  Neka,nije mi žao.Nemojte pogrešno da razumete,ne žalim ja za njim.Nikako.Ja žalim za vremenom koje sam potrošila uzalud,ja žalim što sam dopustila da mi zamaže oči slatkim rečima.Žalim što sam mislila da sam ovaj put dobro procenila.

  Neću dalje da žalim.

  Dosta je.

 

 A možda samo želim da vam kažem da uvek ima za nečim da se žali ako želite.Možda želim samo da vam kažem da uzalud trošim energiju misleći o tome šta je bilo.

  Ipak,možda samo želim nešto da kažem,makar šta,samo da kažem.

  Ne znam.