Ostati svoj

   Pre neki dan stojim u redu i slusam dve gospođe kako pričaju o problematici drage im dece.

Problematika je sledeća:

 

 deca su u nekim godinama između 25 i 30 nije bitno kog pola,

 završili su škole ili su pri kraju,

 nemaju stalan posao,ovaj koji imaju ne donosi dovoljno novca za "sređen" život,

 žive sa roditeljima...

 

 Slušam ja priču,nije da hoću već jednostavno ne mogu da ne čujem,toliko su glasne i mislim u sebi "Čekaj malo bre,pa ja sam kao ta njihova deca" jel ovde neko lud,pitam se?

 Naime,sudbina njihove dece je u standardni slučaj većine mojih vršnjaka osim onih koji se nisu poudali i poženili odmah posle srednje škole,a to je sledeće:

- roditelji nam zalaze u kako moja mama sama kaže "pasje godine" koje objašnjava na sledeći način :" Ja sve hoću da uradim i da stignem al ne mogu pa mi ostane samo da režim,izdaje me snaga"  

-verovatno,kao ni ja,ne zarađuju dovoljno novca da bi živeli samostalno,pa da se viđaju sa napred pomenutim roditeljima samo vikendom,

-škole su im pri kraju ili su ih završili ali i dalje ne mogu da pronadju posao koji će im omogućiti ovo napred,

-ulaze u godine kad treba da razmišljaju o sopstvenoj porodici pa ih od toga još više hvata muka i boli glava,jer ne znaju šta će i kako će,

-niko ih nije zaposlio preko veze pa da sad tamo negde u državnojh fotelji ne rade ništa po ceo dan pa kad dodju kući s posla nije im ni do svoje glave a ne do slušanja pridika napred pomenutih roditelja kako su oni u njihovim godinama imali već ... (nekoliko dece,kuću na pola izgrađenu,kredit za stan-kuću,auto i 10 godina radnog staža)

 

Mislim se ja nešto,nije im bilo lako,al nije ni nama.
Kao da ja ne bih volela sad da imam mogućnosti da podignem kredit i kupim stan, makar i od 28 kvadrata,kao da ja ne bih volela da mogu da planiram porodicu za godinu,dve ili da već imam svoju,kao da mi svi ne bi smo voleli da nam malo sjašu svi sa glave kad dođemo mrtvi s posla i ne pitaju nas "Šta je s tobom?Što si stalno tako nervoza/nervozna?"...

 Svašta bi ja nešto volela.

Do ukidanja viza moja njuška je videla samo Mađarsku i Rumuniju i to onda kad je trebalo da se ponovimo za školu u doba kad je to bilo moguće.Ne volim ja da idem negde na more van CG,ne ne,nikako!

Ne volimo mi svi da idemo na zimovanje,na vikende kojekakve sa svojim momcima/devojkama,ma kakvi,ne volimo nikako. 

 

Roditelji,ako vam je dete u periodu između 25. i 30. godine,još živi sa vama i pri tom nije lenčuga i radi,zapitajte se se malo,stavite prst na čelo i pustite ga kad dođe s posla,nervozan,umoran,kad vidite da mu je gazda skako po živcima ceo dan,pustite ga možda razmišlja da li će moći za Novu Godinu da priušti sebi odlazak na doček ili će umesto toga da kupi poklone vama i onima koji su mu dragi.

Neka ga,nek ćuti,kad bude imalo nešto značajno da vam kaže samo će.

 

Eto toliko dragi roditelji.