Ostati svoj

       Stigla sam pre par minuta iz Beograda kući i odmah dok sam još pod utiskom, sela da napišem ovaj post.

 O čemu se radi? Stvar je sledeća,još nekad u Julu mesecu smo konkurisali (kad kažem mi mislim na Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara "Petar Kočić" Titel) na javni poziv za pisanje projekata,objavljen od strane Ministarstva za rad i socijalna pitanja u saradnji sa DILS-om.Projekat koji smo predali ima kao osnovnu zamisao edukaciju OSI (osoba sa invaliditetom) od  koje neće imati koristi samo oni već i članovi njihovih porodica.Edukacija će se vršiti na različite teme,počevši od mogućnosti zapošljavanja OSI pa do toga kako bi mogli da se samo zaposle,i naravno tu će biti i radionice.Da ne bi sve poprimilo jako ozbiljan ton mi ćemo tu uključiti i malo druženja da bi smo postigli efekat zbližavanja među učesnicima,jer realno njima treba da se osećaju prihvaćenim. Da ne dužim dalje priču,ovaj naš predlog projekta je PRIHVAĆEN  i mi smo danas u 11 časova išli da potpišemo ugovor sa gospodinom ministrom.Projekat će trajati 4 meseca. E sad,pošto sam vam ispričala ovaj zvanični deo koji nije ništa manje važan od onoga što sledi želim da kažem još koju,moje zapažanje.

 

   Prvo moram vam reći s obzirom na to da se zgrada Opštine Vračar nalazi u komšiluku Kalenić pijace, bilo je poprilično nezgodno parkirati se,ne znam zašto nam nije omogućen parking na opštinskom parkingu? Mislim da me ne shvatite loše,ipak su u pitanju organizacije osoba sa različitim invaliditetima.

   Sledeće,zgrada Opštine se renovira i što se tiče izgleda svečane sale stvarno nemam zamerke,sve je novo,čisto,sređeno i opremljeno. Međutim, sala je veoma hladna.Shvatam ja da nije grejna sezona i sve to,ali kao što rekoh... Osobe sa invaliditetom nisu baš sve besprekornog zdravlja.

   Zatim,dočekale su nas dve dame iz Ministarstva,rado bih vam rekla njihova imena ali... Nisu se predstavile,e ovo je već propust,jer jednostavno dolazite negde prvi put,to su naši domaćini mislim da je red i da se predstave,zar ne?Ovako,stičete utisak da im baš i nije stalo i da ovo nije sve zbog vas,a trebalo bi da jeste.Ne znam da li da to pripišem uzbuđenju dotičnih dama zbog dolaska gospodina Ministra ili nečemu drugom... Volela bih da se ovo nekako ispravi,ipak zamislite vi dođete kod mene u kuću a ja samo kažem sačekajte i posle vas smestim na vaše mesto. Meni ne bi bilo baš prijatno.Naravno,brojčano ih je bilo dovoljno da sve urade kako treba.

 

  Trudim se da ovo sve ne budu neke pritužbe,već jednostavno moja zapažanja šta bi tu moglo bolje.

  Imam naravno i jednu veliku pohvalu za gospodina Ljaića,koji je došao tačno na vreme i bio više nego ljubazan sa svim potpisnicima projekata,a bilo nas je iz 48 organizacije, i kome nije bilo teško i da malo prošeta do pojedinih predstavnika ako oni nisu bili baš tako hitri da dodju do njega. Nisam politički tip i ne volim da delim ljude po stranačkoj opredeljenosti,možda baš zbog toga ova cela moja priča još više ima težinu.

  Napred pomenute dame neka se malo više ugledaju na  Ministra u čijem ministarstvu rade.

  

  U svakom slučaju hvala za prijem i hvala za šansu da uradimo nešto da bi svi živeli slobodno!