Ostati svoj

Razmišljam ja tako nešto pre neki dan... gde bi to čovek mogao da kaže šta misli a da mu niko ne zameri ... Setih se ovog bloga na koji sam zaboravila onog momenta kad su ispiti pritisli :)

Mislim se kako treba živeti život... po čijim pravilima,da li po onim pravilima iz svih mogućih knjiga o samopouzdanju ili po pravilnicima slavnih i poznatih ili po učenjima iz davnina... 

Krenem na kaficu pre neki dan... do moje omiljene kafane na reci,da gledam u onu divnu zelenu vodu koja teče i ujedno nosi i moje misli i prepušta tako mesto za neke nove ...uz put sretnem neku devojku znam je iz viđenja i malo zastanem s njom,da se javim malo da proćaskamo,mislim ne može da škodi... A ona,kao iz topa krenu sa svojom životnom pričom,sve niže problem za problemom kao da je na kauču kod psihijatra! Klimam glavom i slušam kao,a u glavi pevam  "It a beautiful day... ta ra ra ta ta!" Pokušavam da ne mislim na njene probleme jer posle ovog "neobaveznog " ćaskanja meni će trebati sesija kod psihijatra! 

Završi tako ona svoju istoriju,a lepo vratim naočare na nos i pravim se više nikog da ne vidim da ne bih ponovo morala da pevam i klimam... Dođoh do kafane,sednem za "moj" sto naručim duplu tursku i taman krenem da gledam u vodu tek neke tu komšinice počeše sa teškim temama za jutranje časove... Nikako nije opuštajuće kad nemaš čime da se zabaviš pa hteo ne hteo moraš da slušaš,a čak šta više nisi ni u kakvoj vezi sa njima! Al ajd! Uzmem novine da prelistam,reko možda ima nešto onako osvežavajuće,odmarajuće pa pobogu avgust je mesec i vreme je godišnjih! (Mada je moj godišnji ove godine pomeren na do daljnjeg!) Nema šanse,svaki članak je il poskupljenje il neko hapšenje il ovaj reko ovo a onaj reko ovome nešto i tako u krug! Vidim ja već svoje dobro jutro... Opet počnem da pevam "It a beautiful day... " ne pali više! Pretvorio se u day za razmišljanje sad je već kasno lampica u mozgu se upalila na jarko crveno i krenula da treperi kao luda! 

Od opuštanja ama baš ništa! I šta ću onda,krenem i ja da razmišljam o problemima na poslu,u kući,na fakultetu ... ode moj prelepi dan ravno na psihijatrijski krevet i to ne besplatno kao kod poznanice već za debelu cifru zvanu "Beautiful day!"