Ostati svoj

       Ovih dana se nalazim u nekom prostoru između odbrane master rada i traženja posla,a naravno kao i svaki sudent u Srbiji radim sve što se raditi može i zahvaljujući svemu ovome dolazim u situaciju da posle posla od 7 do 14 h odlazim na razgovor za neki drugi posao u 15 h.

    Ne bih želela da imenujem kompaniju u koju sam išla da "tražim" posao,reći ću samo da je veoma poznata,sa veoma lepom zgradom u centru našeg grada i naravno da više nije u vlasništvu našeg naroda,već je privatizacijom otišla u ruke inostranih investitora,što podrazumeva razgovor na engleskom jeziku.

    Ono što je takođe veoma bitno napomenuti je da je taj dan napolju bilo oko 37 stepeni i da je gorelo sve bukvalno. Ja posle onog mog osmočasovnog posla krećem peške (velika greška) do mesta gde ću obaviti razgovor.Obukla sam se pristojno što po meni podrazumeva košulju i pantalone,zatvorene cipele,urednu kosu i diskretnu šminku (šminka -opet greška - otopila sam se do cilja).Moram samo da napomenem da sam na ovaj razgovor otišla po preporuci (ne vezi) i da nemam pojma sa kim tačno treba da razgovaram (opet greška) jer mi niko nije rekao,a ja ludača nisam ni pitala.

  Kao što ste do sada primetili napravih ja već u startu grešaka dosta.

  Došla sam na vreme i pre vremena. Udjoh unutra da ne umrem na suncu i da sačekam gospodina koji je sa mnom trebao da prisustvuje razgovoru za posao,on bi trebao da bude moj nadredjeni,čije ime znam a prezime sam zaboravila (opet greška) jer svaki put kada me pozove predstavi se imenom,bez prezimena,a ja imam jako lošu memoriju po pitanju imena i prezimena,lik uvek zapamtim a ime nikad (na ovom ću poraditi to je sigurno). Dodje gospodin i krenusmo u kancelariju gde treba da sačekamo izvesnog gospodina br. 2 koji će biti presudan za ovaj intervju. Gospodin broj 2 je u gužvi i kasni,prodje 3... 3 i 15,ništa... 3 i 30 ništa... 3 i 40 eto njega,izvinuo se što kasni,ma opušteno ja samo imam zakazano kod zubara u 17 h a malo sam se i ulepila pa bih ono bar da operem zube pre zubara.

  Krenusmo svi zajdeno ka kancelariji gde će se obaviti ispitivanje (tako sam se osećala) kad ono tamo prava aristokratska kancelarija (nas na faksu učili da tako izgledaju kancelarije kad kompanija uđe u aristokratsku fazu životnog ciklusa. Tepisi vuneni Dijana Stara Pazova,nije reklama,samo pretpostavka,lakirani sto od punog drveta jedno 5 metara dug,fotelje haos ludilo.

Ja sedoh na prvu stolicu do vrata,nas tako učili da je po bontonu osim u slučaju ako ti ne ponude drugo mesto,kad dolaziš negde prvi put sedneš najbliže vratima (ako niste znali) ja lepo sela uspravno,on (gospodin 2. se zavalio). Krenu tu ispitivanje svojim uobičajenim tokom sa standardnim pitanjem "Kažite nam nešto o sebi" o naravno nije bio problem,mogu ja o sebi da pričaaaaaam i pričaaaaam,al ne volim,no dobro. E sad tu do izražaja dolazi još jedna u nizu grešaka nisam ponela svoj CV na engleskom,odnosno nisam ponela nikakav CV.Ne zato što ja ne znam da treba da ponesem nego zato što sam dan ranije kada su me pozvali da mi saopšte da će razgovor biti "Sutra u 3" pitala da li ja treba da se pripremim na bilo koji način i kakav će to razgovor biti moj budući nadređeni je rekao "Ma kakvi,to je opušten razgovor,samo da te upozna,čista formalnost" Ok,mene su učili da verujem ljudima dok se suprotno ne dokaže,te ja tako poverovah (opet greška). Verujte mi uvek,ali UVEK sa sobom nosite svoj CV. Što bi rekle ove iz Top Modela bez buka,štikli i veša neutralne boje nikud,e to vam je to!

 Ajd,sad šta da se radi,pričam ja tu ko navijena,sve do momenta dok gospodinu 2 nije palo na pamet da mi da kejs. Ili što bi mi rekli zadatak,kuku lele! Pa gde zadatak,pa ja nisam u stanju dva i dva da saberem posle osmočasovnog brbljanja i 30 minutnog hoda po vrelini.

Period izmedju postavljanja zadataka i mog kapiranja šta treba stvarno da uradim je poootraaaajaaaao,ali stvarno. Meni se čini da je trajao 2 i po sata. Joj glavo plava,pa obruka se na sva usta. Fora je u tome što sam i sama bila u prilici da budem na intervjuima za posao sa poslodavčeve strane i znam kako to loše izgleda kad se pogubite na najjdenostavnijem mogućem zadatku,odnosno ne da je fora u tome nego mi je to još donelo dodatnu nervozu.

Dođoh ja do željenog rešenja,ali o tada gospodin 2 je već maltene ležao u onoj fotelji,došlo mi da mu kažem "Ako ste umorni možemo mi i sutra nastaviti" . Aman ljudi možda sam ja blesava,ali nije to profesionalno,pokazao mi šta misli o meni i o tom razgovoru za posao,samo što nije zaspao. Međutim,ne lezi vraže,skrenušmo mi na drugu temu kad gospođici meni iz usta,ja stvarno ne znam kako,izlete ime mog budućeg nadređenog,bez prezimena.Uffffff! JOooj! Obrukah se totalno! Pogleda me gospodin 2 kao da sam poubijala sve žive u zgradi.E pa draga moja,mislim se lepo si se se sredila. Brzinom svetlosti ja tu nastavih njemu da objašnjavam zašto sam idealan kandidat za poziciju (mada realno u očima mu vidim da džabe pričam) kad postavi on meni jedino pitanje na koje sam odgovorila bez razmišljanja ko iz topa,jer na žalost ne znam da lažem. "Na osnovu ovog intervjua da li bi ste vi sebe zaposlili?" pita, ja "NE!". Mislim da se malko nasmejao ili mi se bar učinilo. Što? E pa zato što ne bih,ali stvarno ne bih.

Prema tome da vam dam par saveta,ovako iz prve ruke :

1. Nikad,nikud ali NIKAD bez CVija.

2. Kad krenete na razgovor uskladite osim garderobe i mozak sa sobom.

3. Viziti karte uvek pri ruci (vaše naravno)

4. Nikada umorni na razgovor,čak i kada mislite da nije težak/bitan i sl.

5. Uvek ali obavezno uvek se pripremite za razgovor,pogotovo ako idete preko nekoga,da ne      obrukate sebe i njega

6. Ako imate insajderske informacije iz neke kompanije ne obraćajte baš previše pažnje na          njih,možda potiču od glasina.Oslonite se na ono što nađete na netu,to je mnogo bolje.

Da vam kažem,kada sam izašla napolje bila sam jako besna i umorna.45 minuta razgovora još na jeziku koji vam nije maternji. Dduše otišlasam pravac kod zubara pa su me anestezirali te mi bilo svejedno što u međuvremenu nisam stigla da se situširam i što sam ispala nedaj bože nikom budala. 

Kad već imate priliku,učite na mojim greškama i sretno! :)